Свети Арханђели Михајло и Гаврило
витлају сабљама над вратима Пећке патријаршије. Нимало топао дочек за
оне који улазе у храм. Као да прете, као да подсећају, да су једном за
свагда изговорили своје „Но пасаран“ пред гордим и себичним анђелима. И
да такви сада могу и ући у богомољу, али не и у Царство Небеско, које
она предображава.
Фреска
је осликана некад у доба Душаново што нимало није случајно. Моћни
владар је необично волео свете Арханђеле, даривао њихове храмове све до
Палестине. Био је убеђен и да га је Арханђел Михајло исцелио од неке
тешке и смртноносне болести, те је њему и Гаврилу, у знак захвалности
подигао велелепни храм на Бистрици, по старим списима, краснији од
Дечана, најлепши под сунцем. Можемо само да замишљамо то чудесно здање и
раскошне прославе Аранђеловдана на двору цара Душана које је народни
песник опевао у десетерцу. Могли бисмо и да наздравимо стиховима Јована
Дучића, тужном здравицом у којој је сажета сва трагедија и проклетство
нашег народа:
За твоју Славу светли Царе
Што и сад владаш у нама,
Који чувамо славе старе
У молитви и на струнама!
Али је црно доба за нас
Откад је ово кољено:
Све је на пазар пошло данас,
Све слављено и вољено.
За твоју Славу светли Царе,
Нека свак пехар попије -
Јер су спопале путе старе
Змије и љуте шкорпије...
Куда су прошли сви трофеји
С војскама твојим смелима,
Сад стоје слуге и лакеји
Сви с обореним челима.
За твоју Славу светли царе,
Царе над трима морима!
Зли жреци данас причест кваре;
Губа је у свим торима...
Над твојим царством мрак се шири,
Ветрови црни дувају:
Сад нашу савест бране жбири
Лупежи благо чувају.
Етнолози
пишу да је код старих Срба постојало неписано правило да онај ко у
јесен слави Арханђела Михајла, тај и у лето прекађује Арханђела Гаврила,
строго постећи седам дана уочи оба ова празника. Забележено је и
простодушно народно веровање које каже да се Аранђели у време својих
благдана, одевају у просјачку одећу и силазе међу Србе, да дарују сироте
и укори грешне. Та народна легенда постајала је сурова збиља једино у
животу књаза Милоша. Њега су годинама прогањале неке чудне олује у
ноћима пред летњи празник и стишавале се тек пред зору, након дугих
молитава и покајног кнежевог плача. Била је то добро чувана тајна на
његовом двору, позната једино митрополиту Михајлу и двороуправитељу
Анастасу Јовановићу који је и записао у свом дневнику. Ту заборављену
бележницу је открила књижевница Светлана Велмар Јанковић и тек недавно
обзнанила свету:
„...У
ноћи када је празник Светог Аранђела летњег долазио, између 12. и 13.
јулија, велики се олуј подигао. Олујина невиђена. Врата, прозори,
капије, ограде, све лупа и шкрипи. Дрвета хуче. Ноћ дубока, сви легли.
Господар и Митрополит у одвојеним кућама коначили. У глуво доба, ево ти
код Митрополита слуге Господаревог. Да Митрополит одма Господару иде. Да
се не облачи много. Што пре да стигне. Кад му је дошао, Митрополит нађе
Господара ван себе. Ни замислити није могао да ће Га икада таквог
видети. Косе Му се све накоштрешиле. Хода, па седне. Опет хода па седне.
Кад хода клеца. Видиш какав се олуј подигао, рекне Митрополиту. Видим,
Господару, одговори Му он. Није то олуј обичан, рекне. То душа
Карађорђева мира нема, па мене гони, рекне. Знаш ли, попо, да се ноћас
42 године навршује од како смо Карађорђу живот узели. Главу му од тела
одвојили. Из ненада морало се. На превару. Морао сам, попо. А какова је
то човечина бијо, тај Карађорђе! Кум мој. Ма гди да сам, попо, у овој се
ноћи увек олуј диже. Свих четрдесет два лета. Четрдесет и две ноћи. И
кад сам у Бечу и кад сам у Влашкој. Ево сад и овди. Крв ме његова
опомиње, опрост да тражим. А сада ни Вучића нема. Придружио му се тамо
горе. Исповеди ме, попо, па да молим Господа да грехе моје велике
опрости ми. До зоре су се молили заједно. Клечали заједно. Али се
Господар смирио није док сутрадан није Врбицу у Аранђеловац прекрстио. И
док није новце приложио да се ту црква подигне, Светом Аранђелу
посвећена. Да се Свети Аранђел смилује и душу му привати, кад је
Господар једном испусти. А олуј, кад се смирио? Питам Митрополита. Пред
зору, кад смо се у молитви и Господар и ја утишали, вели Митрополит. А
онда дошла зора. Ни облачка. Дан светао родио се...“
Јесењи Аранђеловдан је у кнежево доба био слава месарског еснафа, касније и првих ауто клубови, разних добротворних удружења...
Данас
је друга по важности слава у Срба. И прославља се након Дана победе
чије су име променили у Дан примирја. Ваљда да би народ заборавио своје
борбе и устанке, да би се лакше примирио пред новим господарима света,
гордим и себичним анђелима у човечјем телу. Њихова су већ многа српска
блага, врела и мејдани, житнице и орања. Њихово је јавно мљење,
здравство и просвета, наука и богословље. Остала је само српска душа,
као живи храм пред којим стоје љути Аранђели. Чуваће га, до коначне
победе, све док мирише на тамјан и босиљак, док у њем горе три стара
кандила – Вера, Нада и Љубав наших дивних предака.
+++
МОЛИТВА СВЕТОГ ЈУСТИНА ПОПОВИЋА
СВЕТОМ АРХАНЂЕЛУ МИХАЈЛУ
Сав
си огањ и ревност, Свети Архистратиже Михаиле, зато те молимо: учмале
душе наше запали огњем ревности твоје, да бисмо будне савести увек
радосно служили заједничком Господу нашем, свесрдно се угледајући на
тебе, безгрешног и светог брата нашег, и врховног Војсковођу нашег,
врховног Војсковођу све небеске и земаљске војске Христове. Чудесни
Господ Христос начинио је једну Цркву од анђела и људи, да бисмо се ми
људи, који тајанствено представљамо херувиме на земљи угледали на свету
небеску браћу нашу, на чијем челу стојиш ти, лучезарни и дивни
Архистратиже Михаиле. Ти си на небу победио свезлог Сатану, и збацио га с
неба на дно пакла, помажи и нама увек, молимо те, свемоћни Архангеле да
и ми свепобедном силом твојом побеђујемо свелукавог Сатану, који нас са
свих страна напада и искушава кроз безбожне људе, кроз нечисте помисли,
кроз земаљске сласти, кроз опојне страсти.
Сав
си свет, чист и безгрешан, дивни Првоангеле Божји; молимо те свесвети,
молимо те свечисти, молимо те свебезгрешни, учи нас дан и ноћ како да
живимо свето, чисто и безгрешно, и даруј нам твоје херувимске силе, да
бисмо истински и стварно херувимски живели на земљи ми који по
неизмерном човекољубљу Божјем представљамо херувиме на земљи. Не остави
нас у отровном блату наших сластољубивих земаљских жеља, него нас
подигни у небеске анђелске висине и оспособи нас да анђелски свето и
чисто поживимо док смо у телу на земљи. Милостиво погледај на нас,
Свепобедни Архангеле, снисходљиво се спусти до нас, те нас, заспале у
гресима, пробуди на борбу са злом, са грехом, са смрћу, са ђаволом, да
бисмо, вођени и сокољени тобом, лако савлађивали сваки грех, сваку
страст, сваку смрт, сваког ђавола. Ми знамо, Богоносни Архангеле, ти
имаш власт над нечистим дусима, над болестима, над смрћу, над гресима;
испуни душе наше божанском силом својом, еда бисмо и ми неустрашиво
ратовали и херувимски побеђивали све непријатеље спасења нашег, вере
наше, душе наше.
Свепобедни
Војводо Небеских Сила, ти си очистио небо од Сатане и црних ангела
његових, очисти и душе наше од свакога греха, јер греси наши отварају
врата и прозоре душа наших, те кроз њих улазе у нас нечисте силе
демонске, прљајући и умртвљујући душе наше, које треба да су анђелски
чисте и анђелски бесмртне. Без твоје свепобедне помоћи, Небески
Војсковођо, ми лако постајемо плен нечистих сила; стога те од свег срца
молимо: уврсти нас у своју непобедиву војску, и ратуј за нас и испред
нас, водећи нас и предводећи нас у свакој борби за душу нашу, за спасење
наше, за вечност нашу, и осигуравајући нам победу над сваким грехом и
над сваким ђаволом. О, пресвети Архангеле, ми смо очајно немоћни пред
демонском силом вражјом, ако нам ти не притекнеш у помоћ божанском силом
својом. Са тобом, ми ћемо увек односити победу у свима биткама за душу
нашу и спасење наше и вечност нашу; а без тебе, ми беспомоћно посрћемо
из пораза у пораз, из греха у грех, из пакла у пакао.
Зато
буди увек с нама, и не напуштај нас због грехова наших и смрада нашег,
него, љубећи нас божанском љубављу, учини да омрзнемо грех и све
греховне сласти, и испунимо душе своје миомиром еванђелских врлина. Ево,
душе своје предајемо теби, пресвети Првоангеле Божји; молимо те и
преклињемо, води нас увек путевима који одводе у Царство Небеско, да
бисмо заједно с тобом, вечито славили свемилостивог Спаса нашег -
преслатког Господа Христа, и Његовог свечовекољубивог Оца, и свеблагог
Духа Утешитеља, коме слава и хвала сада и увек и у векове векова. Амин